Народни музеј Чачак

Народни музеј Чачак

Инфо

Други Српски устанак 1815.

Почетком 1815. године чачански крај је постао средиште припрема за нови устанак. Договор о поновном отпочињању рата са Турцима на скуповима народних старешина у Рудовцима и Вреоцима после доласка кнеза Милоша Обреновића у Црнућу претворен је у план по коме је Арсеније Лома требао да нападне Рудник, Лазар Мутап Чачак, а Петар Топаловић Крагујевац. Борбе су почеле пре Цвети спонтаним нападима на Турке у Јасеници, Докмиру и Коњуши. Када је Милош Обреновић изашао пред окупљени народ на сабору у Такову 23. априла 1815. године, Рудник је већ био ослобођен. Кнез је прихватио да стане на чело устанка и пред својом кућом у Црнући развио војводски барјак. Одавде су кренули позиви народу да се диже на оружје и затвара друмове Турцима.

Против Устаника кренула је из Београда војска под командом Имшир-паше. Ускоро су почели први сукоби са Србима на путу ка побуњеној територији. Ратна дејства, која су предузимали устаници и Турци на територији Рудничке и Пожешке нахије, први с циљем да заузму Чачак, а други да се одрже у њему, претворила се у велику битку од 25. априла до 13. јуна 1815.

Почетни период битке на Чачку трајао је од 25. априла до 6. маја. Господар Јован Обреновић и војвода Лазар Мутап напали су чачански шанац, а кнез Милош Обреновић настојао је да онемогући пролазак турске војске из Београда. Срби су их дочекали на Липару и Рудовцима и на путу кроз Рудничку нахију задржали десет дана. Тако је пропала замисао о енергичној акцији против побуњених Срба.

Битка је решена на простору између брда Љубића и шанца у Чачку, у неколико узастопних бојева, између 6. маја и 10. јуна. Пошто су устаници сломили прве турске јурише на Љубић и стабилизовали фронт на Западној Морави, кнез Милош Обреновић је отишао у Ваљевску нахију. Својим присуством на северозападном фронту убрзао је пад Палежа и Ваљева. Када се, око 1. јуна, вратио са новим одредима устаника и два топа на Љубић, обновљене су борбе са Турцима, који су од уласка у Чачак били под блокадом. Одред под командом Кара-Мустафе, послан да држи под контролом јужни правац за повлачење, потучен је у Драгачеву. У оваквој ситуацији Имшир-паша је кренуо у одлучујући окршај са устаницима. У боју 6. јуна турска војска је обухватила са крила српске положаје у подножју брда и приморала устанике да се повуку на Љубић, али се и сама вратила у чачански шанац после погибије Имшир-паше. Овај моменат остао је на обе стране незапажен у току дана и борба је трајала до ноћи. На српској страни погинуо је крај својих топова војвода Танаско Рајић. И поред губитка артиљерије., Срби су се окупљали да дочекају нови напад. Турци, неспремни да организују нову команду, са страхом су гледали на Љубић и спремали се да напусте Чачак, који је остао без хране.

Период експлоатације битке започео је 10. јуна. Турци су изашли из Чачка и пошли у правцу Драгачева. Бочна колона се сукобила са устаницима на положају Плоче и продужила наступање, а главна придворичким друмом прошла до Ртара, ге су је зауставиле чете проте Јанка Михаиловића-Молера. Ускоро су пристигли и устаници са Љубића и потпуно уништили турску војску.

Битка на Чачку је завршена после више од месец и по дана борби, 13. јуна 1815. године потпуним поразом најбоље турске војске у Београдском пашалуку. Њени губици су износили око 7.000 војника.

Везивање главне турске војске за фронт у чачанском крају погодовало је несметаном развоју устанка у суседним нахијама. На глас о кретању кнеза Милоша из Рудничке нахије, крагујевачки Турци, који су се дотле храбро држали, побегли су из вароши. У походу на неослобођене крајеве врло брзо ће бити заузети и остали већи градови. Долазак Хуршид-паше на Дрину и Марашли-али паше на Мораву онемогућиће заузимање последњих турских упоришта у Србији.

Потрети Милоша и Јована Обреновића, Танаска Рајића,оружје које је даровао Милош Обреновић, делови војне опреме и скцице најважнијих битака, представљају срж дела сталне поставке посвећене Другом српском устанку.